You are currently browsing comments. If you would like to return to the full story, you can read the full entry here: “Nikada nisam tražio posao, on je uvek nalazio mene”.
Internet oglašavanje ali i mnogo više od toga.
You are currently browsing comments. If you would like to return to the full story, you can read the full entry here: “Nikada nisam tražio posao, on je uvek nalazio mene”.
@Marko
tvoj komentar je “zapeo” u spam filteru iz nepoznatih razloga – evo ga sada online.
Sto se tice nisa, uglavnom sam pisao na temu digitalne foto opreme, gadgeta, IT.
Dok je placanje islo ili swift transferom na bankovni racun, za stare klijente, ili preko freelance escrow servisa (kao sto su rentacoder i slicni).
Nadam se da ce ti ove infomacije pomoci.
Ivane kao da si opisivao mene a ne sebe…
Jedina razlika je što sam stariji 1 godinu i što sam položio sve ispite na ETF-u… Ali diplomski još nisam ni pipnuo i sumnjam da će i za godinu dana biti gotov… CV nemam ni napisan…
Kaže moja komšinica, koja nije ništa završila, radila po kafićima, napunila 50: Treba menjati poslove, na zapadu se svakih par godina menja posao. Pa može ona jedne godine da pegla, jedne da čuva decu jedne da radi u kafiću. A kako onaj što je specijalizovao kardiologiju da menja. Jel treba da lepi tapete. Pa u Rusiji sa 20 i nešto već uzimaju specijalizaciju iz medicine. Jel takav neće imati šanse ako nije usput delio flajere ili pekao palačinke. Za takve bedne poslodavce je važno da sam dok sam bio na ETF-u popravljao mobilne sa svim onim ispitima dok su mi skidali kožu sa leđa. I sad treba da me neki sa srednjom što je devedesetih kačio sajtove pita prilikom zapošljavanja u njegovu firmu da pravim sajt… Pa idem bre u Siemens ili u neku pravu kompaniju da radim ZA ŠTA SAM SE ŠKOLOVAO.
Realno lekari su izuzetno poseban slucaj i jako los primer.
Pre svega zbog specificnosti posla, a sa druge strane zbog velike prakse koju imaju sto u toku studija sto u toku staziranja.
Primer iz prakse:
Ako se pojave dva diplomirana masinska inzenjera na konkursu sa 0 iskustva, istih kvalifikacija i specifikacija – posao ce dobiti onaj koji je pekao palacinke. Posto se od njega ocekuje da ipak ima radne navike, zna sta znaci ustajati na vreme za posao, stizati na vreme, postovati autoritete na poslu. Jednostavno je.
Morala bih da dodam da su osim lekara, i farmaceuti, specifican primer – jer praksu u toj oblasti neko ne moze ni da ima, ako nema diplomu.
Nisam nikada trazio posao, ali nije ni on mene 🙁
Svaka čast za tekst! Nisam radio u servisu mobilnih, život me ne miluje a država piša po nama iz dana u dan, ali ja uporno uspem da preživim i jedem skup giros 🙂
Svuda ti treba veza. Opet su primili nekog njihovog. Šta ja da radim kada nemam vezu. Zaposlili su nekog svog. Recenice koje opisuju ceo moj zivot…
Verujem da bi svako od nas mogao tomove knjiga da piše na temu posla u Srbiji, nezaposlenosti…
Svi imamo izbore, možda malo suženije, ali ipak imamo. Istina jeste da je veća verovatnoća da će nečija mama zaposliti sina pre nego li se raspiše konkurs, pa se lepo ocene-procene nivoi znanja, mogućnosti, kompetencija, kandidata. Ja lično verujem u onu malu verovatnoću da ću svojim nebeskim cimanjima, iscimavanjima, borbom i istrajnošću doći do mesta koje mi pripada. Kontakti i stalna usavršavanja i bivanja u toku su ono što nam otvora put za dalje. Ako sada ne mogu da radim ono što želim, mogu pokušati da volontiram u srodnoj struci, sa dogovorenom dnevnom ili nedeljnom satnicom, da bih mogla uporedu da radim još neki posao. To jeste stalno stanje stvari.
Ja verujem i znam da je teško, ali mi ostaje jedan momentat jako zanimljiv. 🙂
Radim nekoliko poslova. Na svim tim poslovima crpim informacije o tome kako dalje, mislim – kuda bi me ovo moglo odvesti. Malo radim u struci, malo više van nje. Sve to jeste dosta iscrpljujuće, ali to je moj izbor. Kada nekome zatreba pomoć, obrate se meni i pitaju šta im mogu preporučiti, gde ih mogu uputiti. Neki ljudi su se zaposlili (oni sa više sreće :)) i ostali za stalno na tim pozicijama, neki su radili kratko, a oni najbolji su odbili pomoć. Kažu to nije za njih. I onda slušam ove poslednje…. njima ne ide, oni nemaju sreće, na njih je bačena neka kletva! 😀 Zatim, ti isti, recimo odbijaju da učestvuju u fokus grupama(kada neka marketinška agencija ispituje tržište, javno mnjenje, o nekom proizvodu), da 2 sata pričaju na zadatu temu i za to dobiju 1500 dindži. Malo im. I ok, odbiješ, ali bre brate budi onda odgovoran za svoj izbor. Reci- neću bilo šta da radim, hoću samo određeni posao, i ako se javi ljutnja, bes itd. to je zato što je to moj izbor. A ne da mračiš, zračiš…
Budi istrajan u tome što želiš, prihvati stvari takve kakve jesu, radi, puno radi,… jednog dana ćeš dobiti ono što želiš. Do tada budi u toku.
Волонтерски рад који треба да претходи запослењу је ништа друго до http://www.youtube.com/watch?v=nuAv70kn1GI
Bravo, dečko.
O ovome svemu mnogo razmišljam, kao mama jedne tinejdžerke, koju uopšte ne zanima masa školskih predmeta, ali je zanimaju sve moguće i nemoguće stvari vezane za internet, blogove, digitalni dizajn, režija i snimanje video materijala i šta sve ne još … Prosto nisam pametna sa koliko uverenja da stanem iza onoga “uči sine”…i šta s tim?
(Majka te iste curice završila je sve što se moglo završiti u svojoj branši, pa to opet nije donelo zadovoljavajući standard).
Tako netipično za balkanskog roditelja, ja njoj kažem: u životu treba da radiš ono što voliš (lako je to meni sad da izjavim, sa tolikim godinama!) …jer “ne pitaj šta svetu treba, već radi ono da ti srce peva. Jer svetu trebaju ljudi sa srcem koje peva…”
Tako mi je veoma drago što primećujem da postoje mladi i svesni ljudi kao što je Ivan. Koji su prepoznali svoje unutarnje htenje, i krenuli putem njegovog ispunjenja. Jer jedino tako je i moguće…sve ostalo je manipulativno, izkalkulisano, neistinito.
Izvinjavam se na skribomanskom komentaru. Sve najbolje i dalji uspeh želim – i znam da će ga biti, u ogromnim količinama!