You are currently browsing comments. If you would like to return to the full story, you can read the full entry here: “Nikada nisam tražio posao, on je uvek nalazio mene”.
Internet oglašavanje ali i mnogo više od toga.
You are currently browsing comments. If you would like to return to the full story, you can read the full entry here: “Nikada nisam tražio posao, on je uvek nalazio mene”.
Sve razumem ali kako li si samo postao internet marketing menadzer porno sajta? 🙂
Alal vera, win post. 🙂
@Miloje
Paaaa, pocelo je sve na jednoj dooobroj zurci… necu dalje 😉
@Vukasin
‘fala vi
Sve to, tako pitko i nepretenciozno napisano, apsolutno je tačno.:)
Ali, uz interesovanje, želju za širokim spektrom znanja iz IT struke, kao i marketinga, nekome ne bi donelo ni upola posla.
Treba imati i takavu ličnost, karakter. Ovo kažem kao mali otklon, bez namere da laskam:)
Tvoj tekst odlicno sumira ono sto se u modernom svetu naziva aktivnim gradjenjem karijere i celozivotnim ucenjem – isao si za svojim interesovanjima, istrazivao, eksperimentisao i kroz sve to sticao znanja i vestine. Na zalost, kod nas jos uvek vlada ono: “Samo ti zavrsi fakultet pa…” I svi ti sto samo zavrsavaju fakultete ih zavrse u tridesetoj i nemaju ni dana radnog iskustva. Ko ce zaposliti pasivnu osobu koja nije iskoristila svoje najbolje i najslobodnije vreme da se razvija, da upozna sebe, okolinu i mogucnosti, da se trazi?
Volonterka u jednoj renomiranoj instituciji, kada smo skapirale da smo sa istog faksa, a ja joj rekla da tek treba da diplomiram, pozalila mi se: “Ma dzaba ti to, nemoj da zuris, ja sam zavrsila 10,0 prosek i ne mogu da nadjem posao, svuda treba veza”. Onda mi je bilo neprijatno da joj objasnjavam da ja vec 4 godine radim i to na vise projekata uporedo, i da zbog toga nisam stigla na vreme da diplomiram, a da sam stigla u doticnu instituciju jer me dobro placaju da obavim za njih neki posao…
Jednostavno ljudi nisu u skoli naucili da im skola nije dovoljna, aktivno trazenje posla i gradjenje karijere su nepoznati koncepti. Oni se trude, ali realnost je takva da je ponuda poslova siromasna, a da u isto vreme ima veoma malo kvalitetnog kadra u Srbiji.
Lepo rečeno, i tačno Snežana. Ono što bi moglo pomoći ljudima (većini, realno) da se bolje snadju u izgradnji karijere je i jedna promena kulture i stavova kod dolazećih generacija. Stavljati akcenat na važnost vannastavnih aktivnosti, hobija i interesovanja…
Igrom slučaja prepoznao sam se u onom bitnom delu teksta o različitim aktivnostima, doduše, možda je to bio moj propust, uglavnom nisu bile komercijalne. Ali sam siguran da su mi ta iskustva i njihovo prisustvo u CVju otvarala mnoga vrata.
Ima još posla da se uradi na razbijanju mita o tome kako te ‘tek tako’ čeka posao po završetku fakulteta. Srećom se i smanjivanjem broja državnih preduzeća (nadajmo se i što većem smanjenju državnog aparata) urušava mit o važnosti veza i poznanstava kada je dobijanje posla u pitanju.
Tekst koji vredi u svakom vremenu…
Treba se aktivirati što ranije. Početi sebi graditi bolje danas za bolje sutra. I neprestano poboljšavati fokus. Kako moja draga Gaga kaže “Širina u obrazovanju, fokus u poslovanju” (;
Sjajan post Ivane, odmah share!
I ja se nadam smanjivanju drzavnog aparata, ali i razumevanju koncepta “veze i poznanstva” u danasnjem znacenju, kada je networking glavna stvar. Poznanstva i veze su kljucne za dobijanje poslova, al ne mamine i tatine, nego nase licne veze, koje svakodnevno brizljivo gradimo. Mi smo ono sto znamo, umemo i ljudi koje poznajemo, to treba demistifikovati.
Danas je, za mnoge poslove, najvaznije to koliko smo otvoreni, koliko brzo ucimo, koliko smo samostalni u tome, i koliko se prilagodjavamo. Obrazovanje je takvo da nas ne priprema za poslove koji tek dolaze, obrazovni sistem ne zna da posao za koji nas sprema nece vise postojati kad izadjemo na trziste rada. Zato moramo sami toga da budemo svesni.
Sve ovo i sam pricam ljudima koji mi pricaju isto sto i tvoji prijatelji pricaju tebi. Odlican tekst.
Ja sam završio jedan od tih teških državnih fakulteta. Studirao sam nešto duže jer sam tokom studiranja promenio desetak zanimanja. Imao sam dobar prosek pa posao nisam tražio – imao sam stipendiju.
Danas živim od stvari koje sam naučio radeći tokom pauza u studiranju kao i na raznim kursevima, poslediplomskim studijama i iz iskustva. I spremam se za dalje učenje.
Na istu temu sam i ja pisala nedavno. Upravo tako! Odlican post
Genijalan post. 🙂
Ja bas svoje kolege sa faksa takoreci nagovaram da budu online i da se malo aktiviraju, al oni i dalje blate onu staru da se svaki posao dobije preko veze. Vidim jako slicna situacija i u Srbiji.
Kao i uvek (dobro, najčešće), govoriš ono što svi (pametni) misle 😉
Vade te odevne kombinacije. Sve ostalo je sporedno.
Odavno mi neka tema nije “legla” kao ova. Uživam čitajući komentare i još bih dodala.
Pored karaktera pojedinca, što stvarno smatram ključnim, a većinu vas poznajem i zaključujem da ste zajedno sa Ivanom u istoj ravni, iskustveno bih dodala i sledeće.
U profesiji je najvažnije pratiti struku i sve njene granične oblasti, što znači prvenstveno posedovati uslovno rečeno neformalno znanje.
Sećam se slučaja kada je čovek krivično odgovarao, nakon više od 15 godina uspešne lekarske prakse, jer se otkrilo, ne da nije diplomirao medicinski fakultet, već nije ga, ili ga je samo upisao. Ne sećam se tačno. Drastičan primer, ali koji govori o čovekovoj želji da savlada i ono što je teško savladivo bez konkretne edukacije.
Daleko od toga da sam zagovornik teze da studiranje nije važno. Itekako je važno imati i formalno, verifikovano znanje.
U nekoj maloj privatnoj firmi možda i ne, ali u većim sistemima, bez diplome se ne možeš napredovati, makar bio i Nikola Tesla.
No, ako bi me neko uslovio i rekao: biraj da li da ti deca završe fakultet i budu neki prosečni službenici koji odlaze na posao zato što moraju od nečega živeti ili da ga ne završe i celog života rade ono što vole, odabrala bih ovo drugo. Jer to znači da će biti zadovoljni ljudi. Osećati se “živima”.
Studirala sam psihologiju koju nisam završila jer sam u drugoj polovini studija shvatila da se time NE MOGU baviti. U to vreme se nije znalo za marketing, o PR..haha tek pre 15 godina su malobrojni znali. Krenula sam od novinarstva, ali ni to mi nije bilo to, otkrivao se marketing, i tu sam bila .. do PR-a gde sam se apsolutno pronašla jer je od svega pomalo, a za mene nešto najlepše. Nikada nisam dobila visoku poziciju, ali visoka priznanja, da. I ne žalim se jer radim ono što volim. Upoznala sam i vas što je takođe divno iskustvo.
Lepa je ona izreka “Slično se, sličnom raduje”
Odličan post. Ali to je ono o čemu se ne priča toliko. A zašto ne priča? Pa zato što je ispričano milijardu puta. I ne bih se složio da ljudi koji studiraju to ne znaju. Zna se da posle fakulteta nema posla. Zna se da je fakultetsko znanje jako siromašno. Ali jednostavno studenti ne žele da se aktiviraju sa strane. Opet, ne možemo reći da ne žele jer su za aktivizam ipak potrebne neke osobine ličnosti. Ne može svako.
Uz ovu priču ide i ona: fakultet ne završavaju pametni ljudi već uporni. Uvek sam delio studente na one koji baš studiraju i koji ništa ne znaju i one koji nešto sa strane rade, dosta znaju i završiće fakultet kad-tad. Kada se pogledaju te dve strane jasno je kakva situacija može da se očekuje prilikom zapošljavanja i šta se više isplati.
Ja sam recimo apsolvent na FON-u (sve u roku). Sa strane svašta radim, neke poslove isključivo zbog para a neke zbog znanja, iskustva, lične promocije, ostvarivanja dobrih kontakata. Na fakultetu sam angažovan kao demostrator na katedri za elektronsko poslovanje. U Upravnom odboru sam udruženja informatičara – FONIS i još mnogo toga… Obrni okreni, za studentima koji su samo studirali kasnim 5-6 ispita. Ali to je ta cena i zadovoljan sam.
Ne želi svako tako dinamičan posao i (u tom periodu) da gradi karijeru. Ljudi su u fazonu da završe fakultete i da ih čeka prosečan posao. Problem nastaje pošto kompanije traže aktivne ljude, ljude od akcije, one koji prepoznaju značaj aktivizma i građenja karijere.
Imam poprilično kritičan i čvrst stav prema tim ljudima koji su samo studirali i javljaju se za pomoć i čude se kako ne mogu da se zaposle. Pitao bih ih alo gde živite, čemu isčuđivanje toliko.
Opet, za kraj mog komentara, da kažem da nije isto pored fakulteta raditi nešto vezano za internet i nešto vezano za fiziku. Recimo, ti da si želeo da se baviš fizikom nisi imao nešto mnogo opcija za razvoj karijere za vreme studiranja. Lako je naučiti PHP i raditi sajtove. Literatura dostupna, kodovi dostupni, alati besplatni, zajednice odlične… tako da je nama nekako lakše.
Pozdrav
Ja sam licno pristalica da se fakultet “obavezno” zavrsi, i da se sto cesce posle fakulteta pristupa raznim specijalizacijama ili kursevima. Ne treba da nam bude opravdanje ” Ja imam posao pa ne moram da zavrsim fakultet” to je samo jos jedan izgovor u nizu. Sledeci izgovor koji si naveo u ovom postu “Svuda ti treba veza” ili “Zaposlili su nekog svog” obicno koriste ljudi koji su retko aktivni i mrzi ih da zargoski receno “mrdnu guzicom” i da se potrude da nadju posao. Onaj ko zeli da radi on uvek nadje posao ili posao nadje njega…:)) Gospodo draga Vi koja nemate posao, potrebno je samo malo da se potrudite, nije dovoljno posetiti neki sajt za zaposljavanje i dnevno poslati jedn CV. Potrudite se, saljite 20. CV-ja dnevno, obilazite firme. Gore u postu imate prave smernice kako pronaci posao…
Ja sam u firmi zaposlio na mestu prodavca osobu koja je u CV-ju navela da je za vreme studija prodavala palacinke, odlicno sam prosao.
Na poziciji account managera (400 kandidata) zaposlio sam osobu koja je tek bila zavrsila drzavnu ekonomiju i koju takodje nije bilo “stid” da uz studije radi uz njih (asistent knjigovodje – krvav posao) iako gladna nije bila, niti da to stavi u CV.
Pred kraj perioda dok sam radio za druge, nudili su mi prelazak u jednu poznatu kompaniju na poziciju marketing managera, iako sam u to vreme ‘prodavao antiviruse’, bavio se Internetom, a zavrsio prava.
Formalna struka je bitna, ali CV-jevi u kome nema grama iskustva i u kome se navode samo uspesi vezani za studije – uverio sam se – reprezentuju osobe koje traze “uhlebljenje”. Kao takvi direktno zavrsavaju u e-kanti za djubre.
Ovo je sve tacno, tako se i meni cinilo kad je moja generacija zavrsavala fax. Ja sam isto od kraja srednje nesto petljao, popravljao televizore, zvucnike, drzao casove OET i fizike srednjskolcima, programirao u Clipperu i Deplhiju, pa onda presao na web… da ne gusim, ukratko receno, identicna prica tvojoj, uvek imao dovoljno posla, uvek imao vise para od vecine mojih drugara koji su studirali i posle trazili posao… E… ali onda su prosle godine, moji drugari sa fakultetima su nasli poslove, naucili sta treba, napredovali, neki su usput magistrirali, neki su postali tehnicki direktori, i evo sad, 17 godina od upisa na fax, dobar deo njih me je vec prestigao sa platom. Plus regulisan staz, zdravstveno, (naizgled) stabilna situacija, njihove tate i mame se ponose svojim uspesnim detetom (dok moji kukaju zasto sedim celu noc pred kompjuterom), itd.. i realno, ja se ne bih menjao, posto ja zivim onako kako sam i hteo da zivim i uzivam u freelance poslu, ali deep, deep down, zapitam se cesto kako bi bilo da sam i ja malo vise spremao ispite, umesto sto sam citao webmonkey tutorijale o javascriptu i css… 😉
Opisao si me, i opisujem se još uvijek po ovom tekstu. Svaka čast. Odličan tekst.
“Svuda ti treba veza. Opet su primili nekog njihovog. Šta ja da radim kada nemam vezu. Zaposlili su nekog svog.” ovo jeste model u Srbiji, ponasanje malih i velikih kompanija. I zato u Srbiji sve i ide ovako kako ne valja!!
Ne pripadam toj vrsti, nego uzmi svoje odluke u svoje ruke i radi. Koncept life-long learning je nesto sto se vise ne postavlja kao pitanje, da li treba, vec je cinjenicno stanje ako zelis da ista u zivotu imas i slazem se sa tobom. Ovaj tekst treba okaciti na sve Univerzitete po Srbiji, a organizacijama dati tekst da vide koga treba da uposle.
Ziveli!
Odlican post! Svaka cast!
Treba završiti fakultet da bi čovek posle na miru mogao da radi ono što želi i što je usput pokupio i za to se osposobio.
Dobar i tačan tekst.
Čestitam, imamo haman identične životne puteve, samo sa razlikom što sam ja pored tovar posla stigao nekako završiti fakultet i diplomu uokvirenu svojoj mami staviti u dnevni boravak, jer meni ne treba.
I opet si sličan – brineš se o drugima. Moj ti je savjet da se kaniš tog dušebrižništva koliko god ti teško padalo, jer vjerovao ili ne, to te može zdravlja koštati. I ja sam govorio – ma pusti to, dok mi neki dan kardiolog nije rekao da malo povučem ručnu što se tiče sekiracije. Kaže on “takvi kao ti teglite za stotine, ali i vi imate maksimum”.
Ja sada radim na konceptu kojim bi mogao da utičem na ljude. Pa sam skontao da uradim jednu šemu kurseva i da nudim onome ko to sve položi radno mjesto. A naravno da neće biti sistem dođi-prođi, a uključivat će od novog stranog jezika do nekih tehnika koje se nigdje ne uče, sve. Jer ja sam to sve prošao i smatram da treba ta univerzalnost, a svo kamenje koje te u praksi čeka, čekat će te i na kursevima.
A ja se ne slažem da treba faklutet, ja sam za, da se to ukine i da se od malih nogu djeca specijaliziraju za ono što najbolje rade, jer školstvo ubija kreativnost. Ali u ovom našem socijalističkom okruženju, nemaš to kome ni reći, stoga živio internet i što ja volim reći – hvala Bogu na internetu!
Toliko poznata priča. Ja sam je samo slušao duže, usled malo ranijeg rođendana.
Posle 20 godina života u tri zemlje (tu ne spadaju razne verzije ex-Yu Republike Srbije) i verovatno dvaput toliko klijenata (radim kroz kratke ugovore, ne na stalno), verovatno sam napisao stotinak verzija svog rezimea, a znam sigurno da sam ga poslao više od 5000 puta da bih dobio razne “sledeće” ugovore. Mnogi prijatelji to znaju, pa rado koriste prijateljski “CV writing service” i ja rado pružam te usluge.
Iskoristiću samo poslednji primer… Dobio sam CV na dve strane koji treba da pokaže “ozbiljan” fakultet sa “ozbiljnijim” post-diplomskim i karijeru od 15 godina. Posle prepravljanja formata i osnovnog sadržaja, ja zatražim još “mesa” da pojačam rezime, sa objašnjenjem da rezime jednostavno nije srazmeran poruci koju treba da prenese.
Na odgovor “Ja više volim tako, pričaću na intervjuu” i mog daljeg objašnjenja da intervjua neće biti, meso ipak nije stiglo. Ni intervju. Ni posao.
Poptuno potpisujem Milojev komentar – živim od onoga što je na početku izgledalo kao sporedno, pomoćno znanje, ili hobi i samoaktualizacija.
Poenta je da treba razvijati talente. Ako je to komunikacija ili pisanje, programiranje ili organizacija i menadžment, potpuno je nemoguće da talenat postoji a da ne traži da se aktualizuje. Mislim da je ovde problem dublji od nemanja informacije da treba biti proaktivan, i da seže duboko u problem školstva i sistematskog obeshrabrivanja. Stara je stvar da bolji uspeh postižu oni koje hvališ od onih koje kažnjavaš ili zanemaruješ.
Napravila CV jednom, na insistiranje tadašnjeg (oduševljenog) klijenta 🙂 nikada mi nije trebao, zapravo samo mi je napravio probleme (overqualified). O fakultetima – mastodontima ne bih trošila reči. To da se 5 godina posvetiš usvajanju osnovniog seta alata za kritičko mišlljenje i pojmovnika je jendostavno previše, naročito ako te nakon toga čeka trćanje po burek ili seoska učiteljska karijera.
Draganita je u pravu – sve “veze” treba demistifikovati, ne moraju da budu mamine i tatine. Ja stalno imam osećaj da je studiranje koje traje dugo (a ne može drugačije na državnim fakultetima, ne znam nikoga ko je završio u roku) izgovor za nečinjenje. Naravno, sećam se 90tih i tada je to bilo opravdano imati stipendiju i studirati a ne raditi kao konobar. I zapravo vrlo sam protiv toga da se prihvata bilo koji posao – nije redak slučaj da se ljudi koji završe prestižne fakultete (recimo umetnosti) zadrže po kafićima kao šankeri i konobari, sve sa idejom “radiću ovo dok ne nađem posao u struci, ovo je samo privremeno”. I onda shvate da imaju 40 godina i da je kasno da se samoaktualizuju (nije, ali oni tako misle).
Svuda ti treba veza, tačno ali ne rođačka veza već profesionalna preporuka, od ljudi koji znaju ko si,šta radiš i šta si kadar da uradiš.
Da se vratim na početak: talenat koji postoji mora da se samoaktualiuzuje. Dar je obaveza. On traži eksperimente i ne pravi kompromise. I nikad nije kasno da se talenti razviju.
btw. priču o tome da te posao “čeka” nakon fakulteta saznala sam tek na fakultetu od kolega. Nikada stvari nisu tako stajale, to je ujdurma neobrazovanih roditelja i njihovih fantazija – ODUVEK si kada kreneš da radiš morao da zaboraviš sve što si učio, i naučiš posao maltene ispočetka, oduvek je postojao raskorak između teorije i prakse.
Da se i ja pridružim pohvalama na tekst. Radim kao programer i poznajem puno drugih programera. Svima nam je zajedničko to da 1) uvek imamo posao, ako ga želimo i 2) svi smo programirali i uživali u tome mnogo pre nego što smo od kompjutera počeli i da živimo.
Pričam sa čovekom koji je završio ETF (telekomunikacije, čini mi se) i žali se da nema posao. Ja ga pitam zašto ne sedne i ne provede npr. godinu dana pišući open source softvare i tako ne nabilduje znanje i rezime, a on mi odgovori da se nije za to školovao i da želi posao u struci…
Fakultet je mesto gde se stiču opšta znanja i neke akademske sposobnosti. Fakultet NIJE mesto gde se stvaraju šegrti koji će se kasnije obavezno baviti svojim zanatom. Na fakultet ne treba da se ide zbog posla (potrošiti 4 godine života u nadi da će ti diploma doneti posao je veoma rizično u svakoj zemlji, ne samo Srbiji!), već zbog sticanja znanja i sposobnosti – koji se mogu primeniti na najrazličitijim mestima.
“Još jedan problem sa većinom CV-jeva… Je totalni nedostatak bilo kakvog iskustva. E to mi nije jasno. Pa brate mili kako to da te ništa nije interesovalo u životu osim tog fakulteta – ili ako jeste zašto nisi bar diplomirao u roku i kao najbolji u klasi, ako te to već toliko interesovalo.”
Ovo je bit svega. Ili kreneš uz fakultet te se izgrađuješ i tako nastaviš dalje kroz život ili vječito čekaš da nešto završiš pa ćeš onda vidjeti što i kako. Nismo svi isti, nemamo svi iste želje, potrebe i mogućnosti te nismo svi jednako odgajani, ali radne vještine i iskustvo su nešto što nam može samo pomoći sa saznamo što zapravo želimo, kako od sebe tako i od drugih.
lepo napisano-samo preporuka je isto sto i da si zaposljen preko veze,
uzaludno pisanje i pametovanje
Problem sa ovom pričom je kao sa pušenjem i ostavljanjem cigareta.
Svi znamo da je pušenje štetno, ali ipak pušimo. Svi znamo da treba da se bavimo telesnim vežbama, ali ipak “ne nalazimo vreme”.
Tako isto, dosta pričamo o tome da faks nije dovoljan, i to neko i čuje i zna, ali ne razume i ne menja uverenja koja su povezana sa tim znanjem.
Zato je ovaj tekst tako dragocen jer nudi prostor za učenje, ali je samo prvi korak u promeni nekog ko stvarno veruje “da veze su najvažnije”.
Social learning theory is derived from the work of Gabriel Tarde (1843-1904) which proposed that social learning occurred through four main stages of imitation:
close contact,
imitation of superiors,
understanding of concepts,
role model behaviour
Ogroman plus za tekst, meni je zlo od ljudi koji kukaju sve vreme od kada je gotov fakultet, i svi se trude da nadju posao iskljucivo u struci.
Nema ambicija, zelja, cak i bilo sta u samom startu sto te zanima a relativno je u vezi sa tvojom strukom je prilika da se “upgradeujes”.
Samo bih napomenuo da je na mom fakultetu bilo jako tesko imati bilo kakvu sljaku sa strane i da je mali broj ljudi to uspeo bez toga da padne godinu (samofinansiranje je 240 hiljada). Neki su sljakali leti, neki su izigravali ustoglenje strebere i slihtare, neki su gledali svoja posla i bili pametni.
Ja sam slucajno naleteo na posao (bez veza, povlacenja konopaca i gazenja preko tudjih ledja) na zavrsnoj godini fakulteta i za sada sam super zadovoljan, iako je plata bedna, ali je iskustvo neprocenjivo s obzirom na to da cu u buducnosti u mom CV-ju imati brdo istinski kvalitetnih stvari a ne izmisljotina.
Ostali kukatori… jbga, ja sam konobarisao kad su mi trebale pare i nije me sramota toga.
Kao sto rekoh, veliki ++++++
Veroljube, u pravu si. Ali trenutno jedino programeri mogu da ulažu sami u sebe, i poneki zaposleni. Ne vidim da firme šakom i kapom plaćaju kurseve svojim zaposlenima, niti vidim da ih pitaju za procenu šta bi im dobro došlo u poslu kojim se već bave, niti rade individualne razvojne planove. Zato i jeste dominantna percepcija da se nakon faksa ne uči.
Sve je na svetu štap i šargaprepica, ne možemo večito da se bavimo metafizikom, ima nešto i u refleksnom uslovljavanju. Ili da se uz osnovno obrazovanje doda obuka za preduzetništvo, pa da nove generacije stasavaju osvešćene i podržane da se samoaktualizuju.
Ovo gore je jedna preduzetnička priča, priča slobodnog čoveka, slobodnog od pravila iz prethodnog perioda gde vlasnci imaju mašine za rad i kapital, a svi ostali su jeftina radna snaga. Jedino u IT je taj odnos poremećen u korist “proletarijata” jer “mašine” su u našem posedstvu.
Još malo o preduzećima: retko ko će, čak i kada ima neviđenu sreću da ima zaposlenog koji je proaktivan i ulaže u sebe, pomoći tom zaposlenom da se dalje usavršava. Sistematski razvoj ljudskih resursa je i dalje u domenu bajke. Jednom kada postaneš direktor biće ti jasno da ti je osnovni zadatak da režeš troškove 🙂
Ovde su uglavnom ljudi iz IT struke, koji podrzavaju ovaj tekst (i ja sam jedan od njih), ali morate shvatiti da je nama bilo lakse da ulazemo u sebe i da se razvijamo s obzirom na gomilu online tutoriala i mogucnosti da sami online pokrenemo neki posao bez mnogo ulaganja ili da eksperimentisemo i usavrsavamo se. Ali kako ce doktor da se interesuje i samostalno usavrsava, tako sto ce otkopavati leseve na grobljima zarad seciranja?! Morate priznati da je za vecinu zanimanja neophodno studiranje i normalno je sto ljudi ocekuju da ce tamo dobiti neko znanje iz te struke jer drugacije ne mogu.
I sam sebe ponekad uhvatim kako dizem sebe u nebesa, kako sam sposobniji od drugih, jer sam se lako zaposlio, uvek gurao napred, imam sopstveni posao i ostalo, a onda shvatim da ipak ostala zanimanja nisu u ravnopravnom odnosu u odnosu na IT sto se tice samousavrsavanja i da bismo mogli malo da se spustimo na zemlju 😉
I dalje se slazem sa tim da ima ambicioznih i manje ambicioznih, ali iako svi znamo da je dobro uciti, usavrsavati se, napredovati, nisu svi ljudi isti. Jednostavno u normalnim zemljama bi takvi ljudi zaradjivali desetine hiljada dolara, ovi manje ambiciozni bi imali neku prosecnu platu i to je to. A u Srbiji ovi ambiciozni, koji se stalno usavrsavaju imaju samo normlanu platu za zivot, dok ovi manje ambiciozni nemaju nikakav posao, samo je u tome razlika izmedju Srbije i sveta 😉
fali mi rejting! 5 zvezdica za Goranov komentar (iznad ovog)
Nisi u pravu, nek’ drzava ili privatnik plati evropsku platu pa se neces morati snalaziti ni sa sajtovima ni da sljakas kao programer ni sa raznoraznim poslovima kao i ja i svako drugi.
To jeste priča o ambicioznosti, prilikama, našim sposobnostima, oblastima delovanja.
Ali je isto tako mnogo više priča o uverenjima. U ubeđenju “ja to mogu, i ja sam odgovoran, a ne neka veza” Ne vezano za sve ovo gore.
I studenti medicine i oni koji se bave molekularnom bilogijom i avio inžinjeri ma koliko bili u lošem položaju u Srbiji mogu da imaju isti stav (uverenje) kao i IT-jevci i onlajn preduzetnici.
Tako da na nivou prilika i mogućnosti moramo da priznamo da kao IT-jevci imamo više mogućnosti, ali i da na nivou našeg životnog stava apsolutno smo jednaki.
Ovaj tekst je upravo o tome, slavi spontanost, otvorenost, prihvatanje šansi, odgovornost za postignuuća. To su univerzalne vrednosti svih rezilijentnih ljudi, ne vezano da li su IT, preduzetnici ili peku najbolje kiflice na Bulevaru i uživaju u tome.
Hvala svima na komentarima. Izuzetno mi je drago što sam je tekst uspeo da podstakne ovako živu diskusiju.
Samo da ne bude zabune, a mislim da sam to poprilično jasno i napisao – ili nisam. Fakultet jeste dobra stvar, fakultet je odlična stvar. Ali nije dovoljna niti je ikada bila niti će ikada biti.
Bili lekari, advokati ili nešto već IT.
Citat iz teksta Googler 13.
“if my resume falls on the floor, nobody will bother to pick it up”.
Dakle da završili ste pravni fakultet ili medicinu ili šta god već. Kao i još vaših XXXX kolega te iste godine. Po čemu se baš ti razlikuješ? I zašto bi izabrao baš vas da zaposli a ne nekog od vaših kolega?
Spasa nema – propasti nećemo 🙂
Pozdrav svima,
Interesantan tekst, ima dosta dodira sa stvarnošću, a pošto sam, računajući i komentare, u njemu prozvan i to više puta: i po pitanju “završio najteži old school fakultet (čitaj – ETF)”, i radim u “nekoj seoskoj školi” dobih ideju da se oglasim 🙂
Kao neko ko je (podosta) stariji od vas i sa dosta prijatelja i poznanika od kojih su neki (čitaj mnogi) išli na fakultete, a neki (vrlo malo koji) ih završili, složićete se da imam uslove da steknem prilično jasnu sliku svrhovitosti fakulteta i njegove vrednosti.
Naime, u osnovnom tekstu, a naročito u komentarima, nedostaju ključni delovi, na primer:
“Nakon onoga što sam radio ovo, ono, probao ovo, ono, konobarisao ovde onde”, i da ne nabrajam, treba da stoji “ja sam time ZARADIO toliko i toliko, a moj prijatelj sa fakultetom je za to vreme zaradio toliko.”
Da me ne shvatite pogrešno, osim primarnog, ceo život sam radio i radim i sada više poslova, i dobar deo njih je na Internetu, u potpunosti podržavam rezon “van fakulteta se može/mora dosta toga” i slično, ali rekoh, razjašnjenja radi, ovde svuda fali ono završno: “Ja sam time zaradio toliko i toliko” (ne mora brojem naravno, može i opisno), jer jedino tada cela priča/primer dobija svoj smisao.
Može se dosta toga reći, evo recimo samo još jedna stvar: sa svim tim poslovima koje ovde pominjete, otiđite u neku banku i zatražite kredit, a onda ovde objavite da li ste ga dobili.
Vidim da se dobro zabavljate i ne želim ni najmanje da vam kvarim zadovoljstvo, ali kao neko ko je malo (mnogo) stariji od vas, a Ivanov dobar prijatelj, a uz to i poprilično upućen u srpski Internet, želim da vas upozorim da nije sve tako kao što izgleda…;)
Pozdrav svima 🙂
Nikad nisam dozvolila da škola/fakultet utiče na moje obrazovanje. 😉
Ovo nije pisanje o internet biznisu i pilićarenju na njemu.
Ovo nije pisanje o tome da faks nije važan.
Nije ni o preduzetništvu.
Sve nas šljakaju lični problemi, a ove teme su se javile jer, bože moj, mi smo tako ponosni što samo it preduzetnici bez faksa :))
Zajebavam se malo, ali otvoreno kritikujem i old school mozak “posle faksa državna službica (preko veze)” i ovaj novi “radim na netu, a jedem kod mame”
Otišli smo u off.. Ivane super je tekst, šerovaću ga na Linkedinu 🙂
Šteta što još mnogi misle da je bitna zarada. Takvi iz mog iskustva još nisu zaradili dovoljno, jer ima granica kada više pare zaista nisu bitne.
A ovaj članak zajedno sa komentarima me je inspirisao da napišem slijedeće: http://www.seo.ba/blog/biznis/od-dobrog-ka-najboljem-ko-su-level-5-lideri/
Svaka čast na postu, totalno se vidim u njemu :-).
I ja sam sličnu stvar pisao za Netokraciju http://www.netokracija.com/prvi-radni-dan-it-profesionalac-2087 , gdje sam opisao svoje viđenja problema zapošljavanja.
…rekoše seljaci i baciše se u on line biznis! 🙂
Tekst i komentari su ponovo u meni probudili razmisljanje o formalnom obrazovanju. Koliko tu prostora za unapredjivanje ima.. Mnogo.
Ken Robinson je svoje vidjenje problema veoma duhovito ispricao i nije smorio auditorijum:
http://www.ted.com/talks/lang/eng/ken_robinson_says_schools_kill_creativity.html
@Nebojsa
Izuzetno mi je drago sto si ostavio komentar.
Nemoj pogresno da razumes, Fakultet je definitivno bitna stvar u profesionalnoj karijeri, ali nikako dovoljna.
Sto se tice rada u prosveti, svestan sam da postoji mnogo ljudi koji zele da rade u prosveti zato sto ih posao edukacije “lozi”, pronalaze veliko zadovoljsto u prenosenju znanja deci.
Ma koliko meni to delovalo interesatno, prosto to nije mesto gde ja sebe vidim – i tesko da bi pronasao svoj “mir” u nekoj skolskoj ustanovi.
Ceo tekst je napisan dosta licno i ima mnogo mojih stavova, kao taj za rad u prosveti.
Takodje uopste mi nije bio cilj da velicam freelance rad, koji ima svoje mane i prednosti. Vec da ukazem na vaznost van fakultetskog obrazovanja, kao i konstantnog rada na sebi i unapredjivanja.
Vidim da si pisao za neke blogove. Kako su plaćali i iz kojih su niša i na kojim su jezicima?