All posts in WebManijak

Here’s to the crazy ones

Here’s to the crazy ones.
The misfits.
The rebels.
The troublemakers.
The round pegs in the square holes.
The ones who see things differently.
They’re not fond of rules.
And they have no respect for the status quo.
You can quote them, disagree with them, glorify or vilify them.
About the only thing you can’t do is ignore them.
Because they change things.
They push the human race forward.
And while some may see them as the crazy ones,
We see genius.
Because the people who are crazy enough to think
they can change the world,
Are the ones who do.

Otišao je najluđi od nas, ostaje nam samo da budemo još luđi i istrajniji u tome da ceo svet vidi naše ideje.

RIP Steve

Nokia E7 i Ovi aplikacije

Nokia Srbija je izabarala nekoliko blogera, između ostalih i moju malenkost da testira novo Nokia E7-00 čedo. Kao da su znali, tj i jesu znali da sam veliki Nokia fan, pošto sam ispratio skoro sve Nokia smartphone izbačene do sada.

Nokia je često bila driver inovacija, moj drugi telefon, Nokia 3210 prvi mobilni telefon bez antene, sledeći Nokia 3330 prvi telefon sa wap browserom, pa onda Nokia 5510 prvi telefon sa mp3 playerom (neverovatnih 64MB za muziku i full qwerty tastatura).

Onda su krenuli sa Nokia 6600, jedan od prvih Symbian smartphona koji su napravili, pa onda E60, prvi Nokia telefon koji je imao WiFi opciju, pa E50,  pa je onda brzo zatim došao i E51 savršenstvo od telefona. I na kraju E71, telefon sa kojim možeš nekoga da gađaš i da ga ozbiljno povrediš, a posle lagano da nastaviš razgovor – napravljen je prosto savršeno.

Ono što me već dugo odbija od touch screen Nokia telefona, vremešni Symbian koji prosto nije bio dorastao zadatku. Mada su najavili velike izmene sa S3 verzijom. Prvi dodir sa S3 verzijom sam imao u Sony Ericsson Vivaz pro telefonu, iskreno nisam bio oduševljen, prosto tada je to bila teška beta i jako mi je čudno što je uopšte izašao na svetlost dana, ovo je bilo pre nego što je SE prihvatio Android kao smartphone platformu. E7-00 upravo ima ovu verziju, S3 koja je doduše poprilično unapređena u odnosu na ono što sam video na Vivaz-u.

Na E71 je postojalo samo nekoliko stvari koje su me poprilično nervirale, nisam uspeo da podesim Exchange mail, dobro de znam da ima nekih zezancija. Ali na iPhone sam samo uneo user i pass i sve je proradilo na keca. Ovde je IT morao da se umeša, jasno vam je da ovo meni kao neko ko je “IT osvešćen” teško pada. Mada iskreno i Android Continue Reading →

Arigato znači hvala

Pre nekoliko dana na Pecha Kucha događaju u Novom Sadu, Nebojša Radović je predstavio svoj lični projekat Arigato.rs . Za one manje upućene (kao što sam ja recimo), arigato znači hvala.

Šta je Arigato projekat u stvari? Nebojša recimo baš voli Japan i oseća se baš loše posle svih katastrofa koje su zadesile zemlju izlazećeg sunca. Pošto zbog profesionalnih obaveza nije mogao da pisustvuje mitingu podrške i nije uspeo da se izbori za svoju sadnicu trešanja, čovek se osećao još gore – osećaj bespomoćnosti je najgori.

Inicijalna ideja je bila, kao što je napisao na blogu da napravi majice samo za sebe. Ali je ubrzo prerasla u nešto mnogo veće i lepše.
Okupilo se nekoliko dobrih dizajnera, postavljen je sajt i cela priča je krenula. Arigato.rs je imao Continue Reading →

Nikada nisam tražio posao, on je uvek nalazio mene

U nekoliko poslednjih meseci, mnogo mojih prijatelja je završilo fakultete. Ozbiljne fakultete, znate oni što traju po četiri i pet godina, čak iako sve daješ u roku. Ili je do mene došlo previše takvih priča ili su na mene ostavile stvarno jak utisak. Ali generalno, posla nema, registrovani su na birou rada, posećuju infostud svakoga dana. Nekima sam gledao CVjeve, malo prepravljao. Slali su ih svuda, što prijateljima što na konkurse, uglavno ili su dobili neki odgovor ili nikakav.

Svuda ti treba veza. Opet su primili nekog njihovog. Šta ja da radim kada nemam vezu. Zaposlili su nekog svog.

Ma stvarno sam se naslušao svakojakih priča ovih dana.

U poslednjem razgovoru sa prijateljem koji je završio jedan od stvarno ozbiljnih fakulteta u Beogradu (čitaj petogodišnjeg old school fakulteta), dobih repliku koja mi je ostala u sećanju. “Što nisam završio neki fakultet tako kao ti, pa da me sačeka posao”. Bilo mi je jako žao da mu kažem da ja u stvari i dalje nisam završio fakultet, u deo oko posla koji me je “sačekao” nisam ni nameravao da ulazim u polemiku.

Elem, malo sam izgubio strpljenje da pričam ljudima šta da rade, kako da se ponašaju na razgovoru za posao, kako da napišu CV. Nisam siguran ni zašto mene pitaju, verovatno zbog toga što ja eto umem nešto da kucam na tom računaru pa umem samim tim da skucam i neki taj CV da liči na nešto. Izgubio sam strpljenje da pričam, da moraju da se potrude ako stvarno žele da rade nešto.

Continue Reading →

Broj korisnika Twittera u Srbiji

Twitter postaje sve masovniji, interesantniji, da li treba biti na twitteru? Da li je vašim klijentima u interesu da budu na Twitteru? Da li se isplati? Da li je Twitter dovoljno omasovljen komunikacioni kanal, kako bi bilo isplativo “zezati” se sa njim?

Još uvek ima previše ljudi koji misle da u Srbiji nema “dovoljno” ni Internet korisnika, pa samim tim u svojim marketinško-PR-prodajnim aktivnostima potpuno zanemaruju ovaj kanal. Da podsetim samo, krajem 2008 godine Srbija je imala preko 30% domaćinstava sa Internet konekcijom. I preko 2 miliona korisnika Interneta. Samo da napomenem da je istraživanje rađeno, pre velikog Facebook booma. Pošto po poslednjim podacima Srbija ima preko 2 miliona otvorenih naloga na Facebooku.

Svetla strana ove priče je da je broj ljudi koji misle da je Internet još uvek daleko od ovih prostora, sve manji i manji. Pa kao posledicu toga imamo sve veći broj kvalitetnih izvora informacija, sve više kompanijskih (ažuriranih) sajtova, sve veći broj Internet marketinških kampanja, sve veći broj PR i marketinških agencija koje se bave isključivo Internetom.

Elem da se vratimo na temu Twitter, nema preciznih podataka koliko realno postoji naloga sa ovih prostora, imamo lepe grafike i statistike za velike države konzumente Twittera, dok za nesrećni Balkan, ništa. Continue Reading →

Merenje posećenosti sajtova – tri put meri jednom… Snajper.rs

Spomenuh, u prošlonedeljnom sumiranju da se svašta novo desilo na domaćem internetu, između ostalog i pojava novog sistema za rangiranje sajtova Snajper.rs.

Snajper je web servis, koji koristi Google Analytics podatke na osnovu kojih pravi top listu najposećenijih sajtova u Srbiji – sa sada. U samom početku, ovo ubija po preciznosti sve ostale slične servise zasnovanih na Alexa i sličnim podacima. Dakle veliki plus za Snajper – u poređenju sa postojećim servisima.

Osim merenja, čiji je veći , htedoh reći čiji sajt je posećeniji, šta nam još Snajper omogućava. Nudi nam podatke o mogućnostima kao i kontaktima za oglašavanje. Što u kombinaciji sa podacima o samoj poseti, čini savršeni miks Continue Reading →

Hello world!

id-1

Nisam siguran kako ste zalutali ovde, ali sada ste tu, što je sada jedino i bitno…

Svi koji me poznaju, što lično, što kroz moje pojave i online inkarnacije znaju me uglavnom pod imenom “fotomanijak”. Čudno ali fotografija je, po spisku fanatičnih opsesija od kojih bolujem tek druga po redu. Na prvom mestu se ipak nalazi web, The Internet, mreža svih mreža, online svet… nazovtite ga kako hoćete. Elem, spletom čudnih okolnosti moja pasija no.1 nikad nije dobila zasluženu pažnju, bar što se tiče bloga, sve svoje skribomanske napade sam lečio uz pomoć formi za komentare po domaćoj blogosferi.

Ali kako su forme za komentare dosta ograničene, a teme na koje imam šta reći – a nisu vezane za fotografiju, postale sve brojnije i brojnije… paaaa evo nas ovde na webmanijak.com.